Download Zlatna Vatra u Pustinji PDF

TitleZlatna Vatra u Pustinji
File Size1.7 MB
Total Pages78
Table of Contents
                            1. poglavlje
2. poglavlje
3. poglavlje
4. poglavlje
5. poglavlje
6. poglavlje
7. poglavlje
8. poglavlje
9. poglavlje
10. poglavlje
                        
Document Text Contents
Page 2

Zvončica

























ZLATNA VATRA U PUSTINJI


































1

Bocca

Page 39

Zvončica

zadovoljstvom poljubio. Mada je u njenom apartmanu gorelo svetio, nju nije

mogao da vidi. Na stolu su stajali srebrni poslužavnici ali, po svemu sudeći, ona

večeru nije ni dotakla. Verovatno je zaspala.

Baš kada je nameravao da ode, iza sebe čuo je šuštanje. Okrenuo se i

ugledao Sofiju na drugom kraju prostorije. Sedela je za pisaćim stolom, glave

naslonjene na ruku, a pred njom svežanj beležaka. Prstima desne ruke tipkala je po

tastaturi laptopa.

Zajed uđe. Na njoj je još uvek bio onaj kostim. Njena svetla kosa bila je

raspuštena i svetlucava, delovala je kao vodopad. Lice joj je bilo pospano, usne

pune i divno oblikovane. Onako opuštena, delovala je nežno i krhko. Glava joj je

klonula od umora. Ponovo je osetio kajanje. Zašto je morao da je poljubi?

- Doktorko Tornel - reče on tiho - najbolje bi bilo da odmah odete u krevet.

Pokrenula se ali se nije probudila. On pokuša još jednom i nežno je uhvati za

rame.

- Sofija!

Ovoga puta čula je njegov glas pa je podigla glavu.

- Haj.

Haj. Tipično američki, tako neformalno i potpuno različito od manira dr Sofije

Tornel u normalnim prilikama.

Pogledom je tumarao po njenom nenašminkanom licu. Zadržao se na dugim,

gustim, iznenađujuće tamnim trepavicama. Spontano su njegovi prsti kliznuli preko

njenog obraza. Koža joj je bila topla i nežna.

- Ponoć je, treba da spavate. Trgla se.

- Kako je vaša majka?

- Psihički je rastrojena, histerična i iscrpljena - slegnuo je ramenima. - Ali to

nije ništa novo, takva je oduvek.

Podigla je pramen kose s lica.

- Ovo ne zvuči ljubazno.

- Nisam obavezan da prema njoj budem ljubazan.

Sofija se namršti.

- Ne dopada mi se vaš odnos prema majci.


38

Bocca

Page 40

Zvončica

- Posle više godina danas sam je prvi put video.

- Zašto?

- Ona stalno pokušava da sve ljude iz svog okruženja kontroliše i da njima

manipuliše. Bio sam svedok, video sam kako se odnosila prema Šarifu i njegovoj

porodici. To neću dozvoliti.

- A uprkos svemu danas ste je obišli.

- Ipak je ona moja majka - odmahnuo je rukom.

Sofija napući usne.

- Čovek bi mogao pomisliti da ste dobar čovek.

- Na sreću, vi to znate bolje.

- Da, na sreću.

Zajed oseti bolno sevanje u grudima.

- Znate, žao mi je što sam vas...

- Zaboravite to.

- Koje, poljubac ili imejl? - on podiže jednu obrvu.

- Oboje.

- Tek tako?

- Prihvatila sam da se razlikujemo.

- A poljubac? Mislite da je beznačajan?

- Apsolutno - potvrdi ona. - Vi ste pod stresom, kao i ja. To je bila greška.

Desilo se i sada je gotovo.

- Ali bilo je lepo...

Sofiji udari crvenilo u obraze.

- Nisam primetila.

Nasmejao se. Delovala je provokantno i istovremeno zabavno. Njegova ruka

podigla se sama od sebe pa ju je prstom pomilovao po bradi a zatim i po njenoj

divno zakrivljenoj gornjoj usni. Nerado je ustuknula.

- Ja nisam kandidatkinja, šeiče Fejc!

Bio je impresioniran ali nije odustao.

- Možda treba da budete.

Naglo je ustala.


39

Bocca

Page 77

Zvončica

10. poglavlje

Sledećeg dana Sofija je Zajeda čekala celo pre podne, ali o njemu ništa nije

čula. Kako je vreme odmicalo, bilo joj je sve teže, a njen nemir sve jači. Potonula

je u haos svojih osećanja, bila je potpuno bespomoćna.

Satima je bila sama. On je nestao, ali je znala gde je. Ipak, on je zaslužio više

razumevanja, to je Sofija morala da prizna. Sada bi morala da mu se izvini, inače

ne bi valjalo. Zajed je bio iskren, nije on loš čovek. Nije joj obećao ništa što nije

nameravao da ispuni.

Tek kasno posle podne stišao se njen bol. Sela je za radni sto i baš tada je

Zajed ušao u njen apartman. Umotan u beli sari, izgledao je umorno.

- Smetam li? - upitao je.

- Ne - pokušala je da se osmehne. - Kako si proveo dan?

- Naporno. Razgovarao sam sa Halidom i Jeslin o Šarifovoj sahrani.

- Želim da ti se izvinim za ono sinoć - poče ona. - Pogrešila sam, bila sam

sebična i nepromišljena.

- Ti si nevesta, a na dan venčanja satima si bila sama. Ni u najboljem

raspoloženju to ti se nije moglo dopasti.

Pao joj je kamen sa srca. Izašao joj je u susret. Njena napetost nestade.

Bože, on je divan.

- Šta kažeš na to da odemo na večeru? Mogli bismo da promenimo okolinu. U

sedam?

Pristala je bez razmišljanja.

Već u pola sedam Sofija je nervozno pogledala na sat. Manar joj je

posavetovala da obuče dugu roze haljinu. Kosu je raspustila po ramenima.

Trud se isplatio, pomislila je Sofija kada je Zajed tačno u sedam ušao u njen

apartman zadivljeno je odmerivši od glave do pete. Na njemu je bilo crno odelo,

bela košulja u kombinaciji s tamnom kravatom.

- Izgledaš očaravajuće - zadovoljno se osmehnuo.

- Hvala. Izgleda da i moja odbojnost prema roze boji iščezava.



76

Bocca

Page 78

Zvončica

Bila je presrećna. Seli su u crnu limuzinu s zatamnjenim staklima.

Narednih dana i nedelja ćaskali su izbegavajući da razgovaraju o

nesporazumu. Svesna da je bila preterano hirovita, ljutila se na sebe. Istovremeno

se divila Zajedu i njegovoj toleranciji, njegovoj umešnosti da opravda njene

nepromišljene postupke, pa se u tom momentu nije osećala krivom ni pred sobom

ni pred njim...

Tri meseca kasnije Sofija je s mužem boravila u San Francisku, gde je održala

oproštajno predavanje. Kada su se vratili u hotel, prelistala je "Čikago tribjun" i

srce joj je poskočilo od uzbuđenja. Još jednom je pročitala tekst. Šarif je živ?

Preživeo je avionsku nesreću? Glava joj je bila kao u stomaka bunilu. Ovo se graniči

s čudom.

- Bože, Jeslin i deca mora da su presrećni. A Zajed? Zajed...

Obrisala je suze. Pokušala je ponovo da se koncentriše na članak. Zaboravila

je na mučninu u stomaku. Teško povređenog Šarifa izvukli su iz olupine aviona

nomadi koji su se slučajno zatekli u blizini. Nisu znali o kome je reč, jer je Šarif

izgubio pamćenje. Šeik Halid Fejc čuo je neke glasine u pustinji o tome. Četiri

nedelje uporno je tragao i pronašao je Šarifa zbrinutog u bolnici.

Zajed je primetio da se Sofija često hvata za stomak i da se čudno ponaša i

zato ju je odveo u bolnicu.

- Hm - mumlao je lekar koji je sondom ultrazvučnog aparata prelazio preko

njenog stomaka.

- Kao da čujem dva pulsa. Stanite, stanite... O, blizanci.

- Blizanci? - pobledela je Sofija. - To je nemoguće!

- Nije nemoguće - usprotivi se Zajed oduševljeno. - U našoj porodici bilo je

blizanaca... Jamila i Aman.

Najzad su počeli da se raduju lepim vestima. Zajed je telefonom od svog

mlađeg brata dobio potvrdu da je vest iz novina tačna. Požurili su u Sark da podele

radost sa porodicom ali i da im kažu da ima još radosnih vesti.

Sofija je pre mesec dana saznala da je u drugom stanju, ali je to zadržala za

sebe. Bila je zbunjena i nije znala da li da se raduje. Ipak, duboko u duši osetila je

titraje sreće...


77

Bocca

Similer Documents