Download Nicos Poulantzas-Klase u Savremenom Kapitalizmu-Nolit (1978) PDF

TitleNicos Poulantzas-Klase u Savremenom Kapitalizmu-Nolit (1978)
File Size10.6 MB
Total Pages425
Document Text Contents
Page 2

w
Vreme koje živimo smatramo izuzetnim. Ako ne

ničim drugim, ono je izuzetno svešću o izuzetnosti.
Nesumnjiv je udeo modeme umetničke, filozofske i
naučne misli u toj izuzetnosti, u svesti o izuzetnosti.
Moderni analitički duh ne otkriva samo nove činjenice,
on ih istovremeno i stvara, postaje činjenica. Uprkos
parcijalizaci ji na sve uže domene, modema misao nam
ipak donosi jedinstvenu viziju sveta i čoveka u njemu.

Ova biblioteka, pružajući našem čitaocu najnovija
dela iz različitih disciplina, uspostavlja nove mostove,
pokazuje da diferencijacija i integracija ljudskih ak­
tivnosti idu naporedo, da one nisu divergentne već
komplementarne.

Zbog toga nije nimalo čudno što se u istim kori­
cama, pod istim amblemom, nalaze eseji, studije,
rasprave iz filozofije, antropologije, psihologije, so­
ciologije, nauke, knjige o problemima pojedinih umet-
nosti ili knjige koje osvetljavaju duhovnu tradiciju
Istoka.

I kad je reč o tajnama s onu stranu teleskopa i
mikroskopa, i kad nas užasavaju prostori ili nas uža­
sava samo to užasavanje, i kad smo u dijalogu sa
svetom ili sa samim sobom, i kad je predmet misli
svet ili samo misao, i kad smo u sazvežđu prirodnih
nauka ili u sazvežđu umetnosti, uvek je prisutan pre-
gor da se odgonetne ista zagonetka — odgonetajući
prirodu, čovek odgoneta sebe, jer su i pesma i naučni
opit isti izazov svetu — zajednička su postala pitanja
fizike i metafizike.

Knjige ove bibilioteke su izvor znanja i podsti-
caj za misao. One nam ne donose definitivne odgovore,
ne odgovaraju da bi ukinule pitanja, već da bi po­
stavile nova — uče nas da se pitamo. Imenujući svet,
one ga i vrednuju. Kritične i prema sopstvenoj kri­
tičnosti, identifikujući sadašnjost, anticipiraju buduć­
nost. Suočavajući nas sa duhovnim, moralnim i
psihološkim problemima savremenog sveta, otkriva­
jući nove prostore za misao, one iz različitih perspek­
tiva otvaraju moguće perspektive, nadahnjuju nas
učenom nadom, jer svaka od ovih knjiga istovremeno
je i kritika i projekt.

NOL I T

Page 212

Statistike po „sektorima" govore da je najveće sma­
njivanje zabeleženo u manufakturnoj delatnosti: u
Francuskoj je između 1962. i 1967. prosećno godišnje
zatvarano 9.000 preduzeća iz tog sektora. Ostali sek­
tori koji dolaze odmah iza ovoga (tekstil, drvo i na-
meštaj) beleže godišnji prošek između 800 i 1.000 zatvo­
renih preduzeća. Analiza procenta ukupnog broja ak­
tivnog stanovništva, zaposlenog u zanatskim radnjama
(što se relativno razlikuje od podataika koji se odnose
na preduzeća), pokazuje da je između 1954. i 1966.
godine taj procenat pao sa 6% na 4% za radnje bez
najamnog radnika, sa 13% na 10% za radnje koje za­
pošljavaju od 1 do 4 najamna radnika, odnosno da je
ostao stabilan (oko 6%) za one radnje koje zapošlja­
vaju između 5 i 95 najamnih radnika, dok je kod os­
talih kategorija zabeležen porast.4« Najzad, što se tiče
sektora „trgovine i usluga", utvrđeno je da je u vre­
menu od 1954. do 1968. godine broj Šefova preduzeća
opao za 90.000 (reč je, u stvari, o preduzećima koja
ne zapošljavaju nijednog najamnog radnika).

Kada je u pitanju sitna buržoazija, možemo danas
govoriti o masovnom procesu pauperizacije i najam-
ništva, dok oblici dominacije monopolističkog nad ne-
monopolističkim kapitalom ne poprimaju ni izdaleka
slične oblike. Ali čak i u slučaju sitne buržoazije, ritam
i oblici njenog potčinjavanja monopolističkom kapi­
talu zavise upravo od uloge države u stvaranju „ne­
stabilne ravnoteže ustupaka": to potvrđuje nedavni
Rojerov (Royer) zakon47 u Francuskoj.

Sto se tiče odnosi između monopolističkog i ne­
monopolističkog kapitala, tj. odnosft u okviru same
buržoazije, šematska predstava o radikalnoj unutraš­
njoj polarizaciji nekoliko monopolističkih džinova i
mase malih preduzeća ne odgovara ni stvarnosti svih
imperijalističkih metropola, pa ni stvarnosti francuske
društvene formacije u kojoj, iz istorijskih razloga, ipak
postoji znatan broj malih preduzeća. U stvari, nemono-

44 Morvon, op. cit., str. 228 1 249.
41 Rojerov zakon Qol Royer) po prvi put u Francuskoj dsj« pro­

fesionalnim grupacijama pravo da donose odluke koje Imaju regulatlv-
ni, zakonodavni značaj. Tako, na primer, predstavnici udruženja sitnih
trgovaca kao članovi posebne komisije odlučuju da II de se nekom pro
duzeću robnih kuda dozvoliti da u njihovom gradu otvori svoj pogon
(Prim, pravj.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU j £ 9

Page 213

polistički kapital zahvata (zavisno od privrednih grana
i sektora) široku lepezu preduzeća među kojima i zna­
tan broj srednjih preduzeća isto tako pogođenih pro­
cesom zavisnosti od monopolističkog kapitala. Ukratko,
predstava o nemonopolističkoj buržoaziji koja je snaž­
no polarizovana odozdo, nimalo ne odgovara stvarnosti.

Međutim, i ovde otkrivamo da lažnu predstavu
stvara upravo upotreba izraza koji polaze od veličine
preduzeća: kada je u pitanju nemonopolistička buržo­
azija, primedbe na analize državnomonopolističkog ka­
pitalizma ne mogu se svesti samo na to da se jedno­
stavno suzi deo buržoazije, koji bi trebalo da bude
smatran stvarno paralizovanim. Recimo, ako se ne može
reći da nemonopolistički kapital, u celini uzev, pred­
stavlja deo potčinjenih klasa, njega ne bi trebalo smat­
rati ni „najsitnijim" delom buržoazije, tj. uključiti
„srednji kapital” u vladajuću klasu. Nemonopolistički
kapital, uzet u celini, nalazi se na buržoaskoj strani
klasne barijere: ali ništa ne dokazuje da intenzitet pro­
tivrečnosti između nemonopolističkog i monopolistič­
kog kapitala dovodi u nemonopolističkom kapitalu do
pukotina koje zavise od veličine preduzeća. „Malo
kapitalističko preduzeće” je u istoj protivrečnosti pre­
ma monopolističkom kapitalu kao i neko „srednje ka­
pitalističko preduzeće". Proces likvidacije i eliminisa-
nja ne vreba samo sitnog kapitalistu, iako stopa smrt­
nosti izgleda viša kod malih no kod srednjih preduzeća.
U stvari, pod udar uglavnom padaju sitan trgovac i
sitan zanatlija. Svi empirijski elementi dokazuju da se
karakteristična barijera nalazi između sitnog kapitaliste
(buržoazija) i sitnog buriuja.

6. Protivrečnosti u okviru nemonopolističkog kapitala
Sadašnje protivrečnosti u okviru bloka na vlasti

ne tiču se samo onih protivrečnosti koje postoje u
okviru monopolističkog kapitala ili onih između mono­
polističkog i nemonopolističkog kapitala. One se pro­
težu i na protivrečnosti u okviru samog nemonopolis­
tičkog kapitala. To su, recimo, protivrečnosti između
industrijskog, bankovnog ili trgovinskog kapitala.

U tom kontekstu zapaža se jedna analogna pojava,
mada njen domet nije jednak dometu pojave koju
možemo zapaziti u odnosima između vladajućeg impe-

1 7 0 NIKOS PULANCAS

Similer Documents