Download Камена индустрија са неолитског локалитета Руг Баир (Република Македонија) - Василка Димитровска PDF

TitleКамена индустрија са неолитског локалитета Руг Баир (Република Македонија) - Василка Димитровска
File Size17.4 MB
Total Pages157
Table of Contents
                            00 Naslovna
Binder1
	01 Pocetni
	02 Predgovor kon makedonskiot citatel
	03 Personal
	04 Uvod
	05 Neolitske kulture na tlu RM
	06 Neolitsko naselje Rug Bair
	07 Glacano i abrazivno orudje
	08 Metodoloski pristup u analizi
	09 Okresani artefakti sa lokaliteta Rug Bair
	10 Mesto kamene industrije sa Rug Baira
	11 Zakljucak
	12 Table
	13 Bibliografija
14 Zadna
                        
Document Text Contents
Page 2

Василка ДИМИТРОВСКА

KАМЕНА ИНДУСТРИЈА СА НЕОЛИТСКОГ ЛОКАЛИТЕТА
РУГ БАИР, РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

Page 78

Окресани артефакти са локалитета Руг Баир



77

портоване са запада. Ради се о великим сечивима од балканског
кремена који су биле саставни део композитних алатки као што су
српови. И поред тога што није пронађено одакле потичу сировине,
према форми сечива, квалитету сировине и присуству кортекса,
Перле претпоставља да је материјал ипак могао бити добављан и са
површинских копова, а не само прикупљан са површине поред река.
Проблем је у томе да оруђа од балканског кремена никада нису била
окресивана у оквиру насеља, а присуство пар примерака у свакој
збирци нису били довољни мотив да би се организовале експедици-
је у потрази за извором. Шема дистрибуције ове сировине за коју се
сматра да је представљала неку врсту престижне робе, остаће про-
блематична највише збок чињенице да је њена највећа концентра-
ција у северо-западној Грчкој, а онда поред реке Пиндос.14

Оно што је карактеристично за неолитске локалитете на Бал-
кану је то да се у свакој збирци углавном срећу већ готова, обликова-
на оруђа од балканског кремена, која искључују процес израде алат-
ки у самом насељу или у његовој близини. Такав је случај са већи-
ном бугарских локалитета.15

Претпоставку да се процес добијања алатки, пре свега оних
од „балканског кремена”, одвијао ван насеља или у његовој близини
морамо да ставимо под знак питања, јер доста неолитских локали-
тета са територије Балкана указује на то да алатке нису рађене ван
насеља, него унутар њега. То потврђују комади сировинског матери-
јала, језгра, одбици и опиљци, наковањи, перкутери, ретушери на-
лажени на многим од ових насеља. Локалитети на којима постоје
само обрађена артефакта су локалитети који су истраживани у сад
већ давној прошлости када на терену није вршено просејавање и у
музеје су се носили само лепо обрађени примерци. То даје лажну
слику о целокупној индустрији једног локалитета.

Да би се употпунила сазнања о алаткама од „балканског кре-
мена” које су присутне у збиркама са локалита Амзабегово и Руг
Баир (Источна Македонија), за потребе овог рада биле су прегледа-
не следеће збирке (сл. 21): На Брег (Куманово, северна Македонија),
Зунивер (Велес, централна Македонија), Мрамор (Велес, централна
Македонија) и Тумба Мађари (Скопје, северна Македонија). Према
истраживачима поменутих локалитета, осим у случају налаза са ло-
калитета Мрамор16 који припада периоду касног неолита, збирке


14 PERLES 2001: 78, 202, 207, 208, 284.
15 GATSOV I. 1993, 40; GUROVA 2008, 111-129.
16 ЈОВЧЕВСКА 1993, 31-41.

Page 79

Василка ДИМИТРОВСКА 78

окресаног камена са локалитета На Брег,17 Зунивер18 и Тумба Мађа-
ри19 потичу из средњенеолитских слојева, истовременим са Руг Баи-
ром (сл. 20; T XVII бр. 1-5).20


сл. 21 Неолитски локалитети на територији Македоније

на којима су пронађени артефакти од „балканског кремена”.

Ове неолитске камене збирке указују на огроман распон упо-
требљених сировина, од којих је најдоминантнији калцедон сиве бо-
је и његови варијетети познати под појмом кремен. Од овог матери-
јала су се углавном добијала језгра, алатке, неретуширана сечива и
одбици како и отпад из процеса прераде сировинског материјала.
Друге две најчешће коришћене сировине у неолитским збиркама са
територије Македоније су кварц и кварцит, затим сировине као што
су јаспис, опал, ахат, силификовани туф, базалт, лидит, итд.


17 ЗДРАВКОВСКИ 1988, 43-63.
18 Археолошка карта 1996, 77.
19 САНЕВ 1988, 9-30.
20 Захваљујем се др Драгиши Здравковском и Музеју Македоније за уступање мате-

ријала са локалитета На Брег, Трајанки Јовчевској и Музеју града Велеса за ус-
тупање материјала са локалитета Зунивер и Мрамор и Елени Стојановској-
Канзуровој и Музеју Македоније за уступање материјала са локалитета Тумба
Мађари.

Similer Documents