Download HANIN TELOHRANITELJ PDF

TitleHANIN TELOHRANITELJ
File Size870.2 KB
Total Pages201
Document Text Contents
Page 2

21.30
Sav novac spiskam na žene. Ne štedim strasno, grozničavo i sa

ciljem. Ne odvajam mnogo novca za hranu - imajući u vidu moju građu
— kao ni za mnoge druge stvari. Često obavljam poslove za koje sam
dobro plaćen. Sav novac trpam u staru kartonsku kutiju, u kojoj su
nekada stajale odavno iznošene cipele. S vremenom, kutija se uvek
ponovo napuni. Žene su jedini razlog za njeno brzo pražnjenje, a to je
ono što me još uvek iole zanima.

Obično rezervišem sobu u luksuznom hotelu u centru grada.
Okrenem telefon najbolje agencije, koje nema u telefonskom imeniku.
Uvek se javi ženski glas za koji slutim da je prilično drugačiji van
radnog vremena. Dok je na poslu želi da zrači diskretnošću i
poslovnošću, a čini joj se da to može postići stišanim, bezosećajnim
glasom sa književnim izgovorom. Odvratan glas, zaključim na osnovu
svega. Nikada ne daje do znanja da me je prepoznala, stalno postavlja
ista pitanja. Prvo pitanje je uvek ko mi je preporučio njihove
usluge.Kažem „Maestro" i učini mi se da neznanka odmah preskoči list
ili dva pitanja, iako joj glas ostaje isti. Odgovaram dalje i rezervišem
žensku za deset uveče. Svaki put drugu - to je jedini moj uslov. Glas sa
druge strane žice se složi. Ne čini se da im nedostaju nove
kandidatkinje.

Nemam iluzija — znam, ženske sve izbrbljaju jedna drugoj. Nikada
neću moći da dobijem potpuno nespremnu početnicu. Ali, postoje
granice koje se rečima ne mogu opisati. Ja sam izvan njih.

21.55
Oprao sam ruke i umio se. Bacio sam pogled na žice u lampi iznad

lavaboa. Primetih da nema nikakvog uzemljenja. Neverovatno, ali i
najskuplji hoteli su izgrađeni totalno površno na brzinu i nemarno.
Vlasnike i građevince ne interesuje ništa što se ne vidi na prvi pogled.
U svemu što je samo stvar obične fasade, od šminke do takmičenja u
lepoti, skupi hoteli su na prvom mestu. Zato, za sva svoja druženja sa
ženama volim da iznajmim sobu u nekom od njih.

Obrisao sam se peškirom sa izvezenim hotelskim monogramom i
još jednom zavirio pod lampu. Učitelji bi se radovali. Želeli su da me
pretvore u električara - i sigurno i dan danas misle da mi njihova
nauka uopšte nije doprla do mozga.

Da sam za glavu viši i da sam se potpuno nagnuo napred, struja bi
me protresla i tresnula o suprotni zid, najmanje to. Ponekad, ipak, nije
tako loše biti visok samo metar i po.

Vratio sam se u sobu i pogasio sva svetla osim jednog, iznad samog
ulaza. A i njega sam kružnim prekidačem prigušio do magličaste tame,
koju u prospektima nazivaju erotični sumrak.Svukao sam sako i tanki
pulover i okačio ih u orman. Otkopčao sam gornje dugme na košulji i
razgrnuo zavese. Gledao sam grad pod sobom, svetla automobila,

Page 101

Nisam se zaustavio, jer me je njen vrat neprestano pratio. Pukao
bih kao grana, komadić leda, puf, i kraj. Moje ruke... Hana... Gde god
da sam pogledao, video sam nju. Kako je samo krhka! Bilo bi
dovoljno... Slike iz prošlosti, slatka sećanja! Puf, paf, i kraj. Krc, crk.

19.55
Rekao sam taksisti da me ostavi nekoliko ulica ispred Maestrovog

kafića. Tokom čitave vožnje i dugog čekanja na poslednjoj raskrsnici,
birao sam između stotinu mogućih početaka: „Ne mogu, hteo bih,
molim vas..." Odbacivao sam rečenicu po rečenicu, svaka mi je
zvučala prazno i plitko. Još juče sam se ljutio na inspektora Kurta koji
je svoje rečenice neprestano završavao trima tačkicama, a danas...

Evo...
Dugo sam oklevao stojeći na uglu, premeštao se sa noge na nogu i

šapatom uporedivao svoje govore. Nisu zvučali ništa bolje nego
malopre, u glavi.

Konačno sam ušao, pošto me je spopao neobjašnjivi napad
optimizma maskiran u logiku: Maestro će razumeti. Kao i uvek.

Toni je stajao iza šanka i sitničavo gnjavio dva konobara, prikazujući
im svoj talenat za brisanje čaša. Aleksandar je za svojim stolom čitao
modni časopis. Na sredini kafića se nalazio jedan sto koji su zauzeli
penzioneri, a drugi sa ženama koje su neprestano gledale na sat.
Maestro je sedeo na svom uobičajenom mestu i čitao novine. Polako
sam mu prišao. Nije podigao pogled, ali zato su budno na mene motrili
svi ostali. Aleksandar je prvi vratio pogled na bleštave slike iz
časopisa. Toni je nešto progunđao, spustio čašu, bacio krpu ispred
sebe i izašao kroz zadnja vrata u magacin. Čuo sam premeštanje
sanduka sa flašama. Jedino Maestro me nije pogledao. Zastao sam
kraj stola. Penzioneri i žene su i dalje buljili u mene. Uplašio sam se da
Maestra dovodim u neprijatnu situaciju, zato sam skupio hrabrost,
izvukao ispod stola stolicu i seo. Izgledalo je kao da sam zauzeo sveto
mesto. Gosti su se vratili svojim razgovorima.

Nikada još nisam video da neko čita na takav način.Maestro je svaki
red u novinama pratio prstom i pri tom blago pokretao usne. Polako,
sasvim polako, kažiprst je klizio do kraja stupca, usne su se zaustavile,
prst je prešao na drugu kolumnu, usne su nastavile da se pokreću.
Znao sam koliko je sposoban za brzo razmišljanje i zato me je šokirao
pogled na to nesigurno čitanje. Prvi put sam ga video sa naočarima,
koje su činila polovična, prilično debela stakla u rožnatom okviru
privezanom tankim srebrnim lančićem oko vrata.

Gledao sam u proređenu kosu na njegovom temenu i čekao. Setio
se šta bi bilo dobro da kažem. Sve mi je isparilo. Ništa.

Žene su ustale, obukle kapute i otišle. Jedan od penzionera je
zevao, podigavši ruke visoko u vazduh. Tonija nigde nije bilo,
Aleksandar se malo odmaknuo od časopisa, blago se namrštio, a onda
okrenuo list. Konobari su se bez stručnog vođstva prihvatili čaša.

Page 200

http://www.crowarez.org/index.php

Similer Documents