Download Aristotel - Fizika PDF

TitleAristotel - Fizika
File Size18.7 MB
Total Pages229
Table of Contents
                            scan0001
scan0002
scan0003
scan0004
scan0005
scan0006
scan0007
scan0008
scan0009
scan0010
scan0011
scan0012
scan0013
scan0014
scan0015
scan0016
scan0017
scan0018
scan0019
scan0020
scan0021
scan0022
scan0023
scan0024
scan0025
scan0026
scan0027
scan0028
scan0029
scan0030
scan0031
scan0032
scan0033
scan0034
scan0035
scan0036
scan0037
scan0038
scan0039
scan0040
scan0041
scan0042
scan0043
scan0044
scan0045
scan0046
scan0047
scan0048
scan0049
scan0050
scan0051
scan0052
scan0053
scan0054
scan0055
scan0056
scan0057
scan0058
scan0059
scan0060
scan0061
scan0062
scan0063
scan0064
scan0065
scan0066
scan0067
scan0068
scan0069
scan0070
scan0071
scan0072
scan0073
scan0074
scan0075
scan0076
scan0077
scan0078
scan0079
scan0080
scan0081
scan0082
scan0083
scan0084
scan0085
scan0086
scan0087
scan0088
scan0089
scan0090
scan0091
scan0092
scan0093
scan0094
scan0095
scan0096
scan0097
scan0098
scan0099
scan0100
scan0101
scan0102
scan0103
scan0104
scan0105
scan0106
scan0107
scan0108
scan0109
scan0110
scan0111
scan0112
scan0113
scan0114
scan0115
scan0116
scan0117
scan0118
scan0119
scan0120
scan0121
scan0122
scan0123
scan0124
scan0125
scan0126
scan0127
scan0128
scan0129
scan0130
scan0131
scan0132
scan0133
scan0134
scan0135
scan0136
scan0137
scan0138
scan0139
scan0140
scan0141
scan0142
scan0143
scan0144
scan0145
scan0146
scan0147
scan0148
scan0149
scan0150
scan0151
scan0152
scan0153
scan0154
scan0155
scan0156
scan0157
scan0158
scan0159
scan0160
scan0161
scan0162
scan0163
scan0164
scan0165
scan0166
scan0167
scan0168
scan0169
scan0170
scan0171
scan0172
scan0173
scan0174
scan0175
scan0176
scan0177
scan0178
scan0179
scan0180
scan0181
scan0182
scan0183
scan0184
scan0185
scan0186
scan0187
scan0188
scan0189
scan0190
scan0191
scan0192
scan0193
scan0194
scan0195
scan0196
scan0197
scan0198
scan0199
scan0200
scan0201
scan0202
scan0203
scan0204
scan0205
scan0206
scan0207
scan0208
scan0209
scan0210
scan0211
scan0212
scan0213
scan0214
scan0215
scan0216
scan0217
scan0218
scan0219
scan0220
scan0221
scan0222
scan0223
scan0224
scan0225
scan0226
scan0227
scan0228
scan0229
                        
Document Text Contents
Page 1

Naslov originala:

i\QtO'w"CE\ouC;; <J>UOtKT) <XKp6aotC;;

Arestotelis Physica
recognovit brevique adnotat~one critica instruxit

W. D. Ross

Oxford University Press, 1977.

Izdavac

PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor

PETAR ŽIVADINOVIC

Glavni i odgovorni urednik
VESNAJANnC

© 2006, PAIDEIA, za ovo izdanje

,\

lf:

ARIS TOTEL

FIZIKA
Prevod, komentari i napomene

BLAGOJEVIC U. SLOBODAN

PAIDElA
BEOGRAD, 2006.

Page 2

CMrH.l{{_~({2q
B.6Pi, 62!Oq V

I. ;... \.."1'...;...

• ,;8,

'., (
r,

".',:~~

FIZIKA I

Page 114

FIZIKA V(dodatne napomene)

kontinuuma velicine (ili: dužine), tako da se održava paralelizam i
analogija "dva" kontinuuma, temeljni stav Aristotelove teorije ko-
ntinuuma. "Sled" je prelaz izmedu uzastopnog i kontinuuma, jer
vec sled je jedinstvo dodira i uzastopnosti (Y.Simp1.878.13-15: Si-
mplikije odnos izmedu dodira, uzastopnosti, sleda i kontinuuma
formuliše ovako: kao što sled nastaje iz uzastopnosti i dodira lana
'toU Eq,e~T]~Kai 'tou &mecrfut/, tako neprekidno st nastaje iz sle-
da kad je dodir tog što sledi Ijedno drugoj neko jedinstvo l'ElJO)-

m~/).Najzad, kontinuum je dodir onog što je homogeno, dakle
dodir sa samim sobom, jer u njemu se isto dodiruje s istim, sa so-
bom, tako da ako je dodir primat razlike, kontinuum je indiferenci-
ja delova i tako celina. U njemu celina prethodi delovima i po bi-
vstvu i po odredenju i po vremenu, jer deo kontinuuma jest deo i
postoji sanIOkao deo kontinuuma a ne po sebi, te se ovaj i ne sasto-
ji iz delova, jer možemo ga deliti kako nam je volja (ali ne i podeli-
ti), tako da je on ne(po)deljiv laotalpe'tovl, i tako prevashodni ob-
lik identiteta 11:0 'Evl.

Aristotelovo vezivanje kontinuuma za spojenost 100uva\jlt~1 i za
sraslost 100UJlq,t)(H~1samo daje fizikainu interpretaciju pojma konti-
nuuma; analize u Phys.Vl i VIII pokazuju da takav iskorak nije ne-
ophodan.
27 Apsolutno jedinstveno kretanje mora zadovoljiti tri uslova: 1)
jedinstvo stvari koja se krece (ona mora biti nešto ovo, 'to 'tooe, tj.
nešto pojedinacno po sebi»)) jedinstvo vremena, tj. kretanje mora
biti neprekidno da bi bilo jedinstveno; 3) jedinstvo svojstva ili pro-
stora, toga u-cemu (verovatno Aristotel ima u vidu i gornji dodatni
zahtev u vezi sa putanjom kretanja). Nijedan od ovih uslova za
sebe nije dovoljan uslov za jedinstvo kretanja, ali njihovo jedinstvo
bi trebalo da bude i neophodan i dovoljan uslov tog jedinstva, tj.
oni bi zajedno predstavljali odredenje jedinstva i identiteta kre-
tanja: to je kretanje "tog iz tog u to u tome tada i tada" l'toUoe EK
'toUoe ei~ 't08e EV'tcPoel. Ovo je zapravo predstava kretanja kao
unikatnog dogadaja ili kao neponovljivog procesa u definisanom i
zatvorenom sistemu parametara. Jasno je da nijedan od navedenih
uslova za sebe ne može jemciti jedinstvo i identitet kretanja jer kre-
tanje je vec po temeljnom odredenju u Phys.III složena delotvor-
228

"~\

"<iiI}

f:c
, f.'

"" •.
. "

I '....~....."

"
'.,'i
~{!~.

,
"

II ..1"'\.··..
r· ••.,

FIZIKA V(dodatne napomene)

nost tako da se pre, na osnovu toga što je ono delotvornost, može
reci da jedinstvo kretanja postavlja vlastite uslove time što ih tek
ono cini svojim uslovima (jer jedinstveno je ono cije je kretanje je-
dinstveno, v.Metaph.1052a20-21; što se kontinuuma vremena tice
on je po Aristotelu direktno uslovljen kontinuitetom kretanja, a ne
obratno), nego da se zbirom ovih uslova može doci do jedinstva
kretanja. Dakle jedinstvo kretanja kao delotvornosti manifestuje se
u identitetu tog što se krece, termina kretanja, kontinuitetu vremena
u kome se odvija, i td., ali se ne može dobiti iz njih. Aristotel to ko-
nstatuje kad je identitet tog što se krece u pitanju Iv.ib.b32-a3/, jer
da tek kretanje kao delotvornost koja je kontinuirana i ejdetski od-
redena implicira identitet tog što se krece (covek, zlato, Sokrat), i
zahteva njegovo potpuno upojedinjenje; obratno, ovo može biti
identicno, a da mu kretanje ne bude takvo (isti covek može danas
da pliva, sutra da cita, ali iz toga nema jedinstvenog kretanja; i ako
ponavlja isto iz dana u dan, ta kretanja nisu apsolutno identicna vec
su identicna po vrsti; mogla bi biti apsolutno identicna samo pod
fantasticnom pretpostavkom ponavljanja u doslovnom smislu: v.
Simpl. 886.12-16, kritika stoicke teorije palingeneze).

Kretanje koje je jedinstveno po rodu ili po vrsti smera na pojam
kretanja a ne na cisto laTIA Tv kretanje: bolest ovog ili onog coveka
može po vrsti biti ista bolest, razlicita podrugojacavanja pripadaju
jedinstvenom rodu, ali ni vrsta ni rod na naznacuju više cisto kreta-
nje. Kretanje koje je po bivstvu i po broju jedinstveno i identicno
pripada opažanju a ne pojmu, tako da Aristotelnajzad u svojoj te-
oriji jedinstva kretanja analizira opažaj kretanja, jer samo za taj
opažaj se može reci da "ima bice u postajanju", dakle onda kad se
opaža i kad je nešto opažano.
34 Premeštanje Iq,opa, K1VT]O"t~Ka'ta 'tOnov, translatiol kao egz-
emplarno kretanje za Aristotela - jer ono prethodi ostalim i po
bivstvu i po odredenju i po vremenu - usmerava i ovu analizu sup-
rotnosti kad je kretanje u pitanju. Aristotel najzad suprotnost i
shvata kao nešto što se najpre i u pravom vidu uocava kod prostor-
nih odnosa, pa se "odatle prenosi IEntq,epetVI na sve ostalo", v.Cat.
6a16. Jer, suprotno je ono što je najdalje jedno od drugog po pravoj
liniji, pa je onda po analogiji suprotno i "ono što se najviše raz-

229

Page 115

FIZIKA V(dodatne napomene)

likuje u istom rodu" Iv.Cat.6aI8; Metaph.1054b32; An.Post. 73b
21, et a1.l, pri cemu se ocigledno i sam rod posrnatra kao kontinu-
um medijalnih clanova iZl1ledu suprotstavljenih ekstrema, dakle
kao spektar ili kao linija. Da rod jest kontinuum jasno je vec po to-
me što on mora biti jedinstven da bi uopšte bio rod.

U osnovi, kretanju od A ka B suprotno je prosto-naprosto samo
kretanje od B ka A, i to potpuno bez daljnjeg odredivanja termina
kretanja. Aristotelova "defmicija" suprotnog kretanja je poseban
slucaj, jer on dodaje još taj "jak" preduslov za suprotnost kretanja,
naime da A i B i sami moraju biti suprotnosti eda bi kretanje iz njih
i ka njima bilo suprotno. Tada retrogradno kružno kretanje ne bi
bilo suprotno "direktnom", jer na krugu ne postoje ekstremne tacke
vec samo relativno suprotstavljene. Uslov koji Aristotel dodaje do-
lazi otud što je kretanje u njegovoj teoriji kretanja nužno ejdetski
odredeno, paje onda takvo i translatomo kretanje: njegov "zajedni-
cki" prostor, sublunarni svet nastajanja i propadanja, predstavlja
vektorski definisan prostor, dinamicki referentni sistem. To je ispu-
njeni prostor, prostor svih tela u dodiru i u delanju jednog na dru-
go, i u trpljenju jednog od drugog, prostor, na taj nacin (~.dodirom)
jedinstvenog, sveopšteg tela koje ima svoje gore i dole, levo i de-
sno, napred i nazad, sve ovo u odnosu na nepomicni centar u sredi-
štu Zemlje i isto tako u odnosu na u celini nepokretnu sveobuhva-
tnu sfajru stajacih zvezda. Zato su prostorne suprotnosti ejdetske
razlike, a ne promenljive relacije u odnosu na tacku posmatranja.
Za Aristotela je ta tacka u centru Zemlje, jer Zemlja je dole kao ap-
solutno teško telo, i time je odredena axis mundi a onda i svi drugi
pravci kao bivstveni i ejdetski odredeni.
36 Lišenost kao odsustvo oblika protivstavlja se obliku, stanju ili
delotvornosti, i na taj nacin je "necemu suprotna". Jer "svaka sup-
rotnost je neka lišenost, ali nije svaka lišenost suprotnost", v.Me-
taph.1055b13-14. Ali mirovanje nije lišenost oblika kao takvog vec
je lišenost kretanja kao oblikovanja. Tako stanje ili dispozicija
mogu biti mirovanje (zdravlje, bolest; znanje je za Aristotela izrici-
to neko mirovanje, kao i za Platona). Dakle, kao lišenost kretanja
ono bi trebalo da se suprotstavlja bilo kom kretanju iZl1ledudatih
termina, a kao jedan od termina mirovanju drugog (ili: u drugom).
Ali, to nije tacno, jer mirovanje u ovom ne suprotstavlja se kretanju
230

FIZIKA V(dodatne napomene)

u ovo (mirovanje u zdravlju i ozdravljivanje nisu suprotnosti iako
je prvo "lišenost kretanja"). To je i razlog Aristotelove ograde daje
to receno "uprošceno". Primat kretanja u odnosu na mirovanje je
evidentan, ali jasno je i to da on nije zasnovan neposredno na ap-
straktnom pojmu lišenosti (prisustvo-odsustvo istog). Primat kreta-
nja je u tome što se mirovanje (kao uostalom i oblik, velicina i broj
koji takode imaju ocigledni staticki karakter) može opažati samo
na osnovu kretanja: "to što miruje (opažamo) time što se ne krece"
/'to o' ~PEf.loUV't4) f.l~ lCtVEtcrOOt,v.De An.425aI8-19/. Drugacije
receno, kažemo da nešto miruje kad u njemu ne opažamo kretanje:
dakle, mirovanje je prazni opažaj kretanja, i tako nije ništa po sebi
postojece vec je odsustvo kretanja u opažaju. Zato mirovanje kod
Aristotela pada pod domen logike lišenosti, suprotnosti i protivsta-
vljanja. Ono što miruje nije nepokretno (kao na pr. nepokretni po-
kretac koji je u sebi cista negacija kretanja) vec se može kretati ali
se ne krece. Medutim, pošto je za Aristotela sve što prirodno posto-
ji u kretanju (to je izricita pretpostavka ove filozofije prirode, v.
Phys.185aI2-13), to što miruje a može da se krece nužno se mora
pokrenuti, tako da je mirovanje zapravo pauza izmedu dva kreta-
nja. <I>Ucrtc;;je"nacelo kretanja i mirovanja" Iv.ib.l92b2l, 200b12,
153b5, 254b17/, ali miruje zapravo "ono što je lišeno kretanja a u
prirodi muje da se krece" (v.ib.22Ib13: 'to ecr'tEpTJIlEVOVlCtv~crE-

c.oc;;1l:EcjrolCOC;;De lCtVEtcr~at),tako daje time mirovanju zapecacena
njegova epizodna uloga u avanturanla Aristotelove <pucrtC;;.Mirova-
nje kao deficijentni modus kretanja tako se približava onom što
Aristotel odreduje kod protivprirodno lnapa <j)Ucrtvl ali da nikad i
ne prede tu granicu: mirovanje je ipak prirodno utoliko ukoliko te-
meljna topološka struktura garantuje staticni ram za svako prirodno
kretanje (Zemlja najzad po prirodi miruje u sredini, a ajter, jasno u
smislu prostora koji zauzima, na periferiji sveta).

231

Page 228

457

POGOVOR

napomenama uz tekst i dodatnim napomenama, te srpsko-grckim
recnikom i indeksom pojmova. Iz teksta u tekst u ovom projektu
izdavanja Aristotelovih izabranih - a možda i sabranih - dela
terminološka preciznost može samo rasti, a Index Aristotelicus

može sukcesivno doci nablizu jednog enciklopedijskog pregleda
Aristotelovog jezika in usu (izvanredni Index koji je sacinio H.Bo-
nitz26 može u tome biti teško dostižni uzor). Što se tice Aristotelove
filozofije prirode pravi smisao i težina njegovih temeljnih termina -
a o tome je u "Fizici" kao ontologiji prirode jedino i rec - može biti
dosegnut tek kroz pracenje konkretnih Aristotelovih istraživanja (to
su projektovani tomovi IV-VIlI, XIV-XVI ovog izdanja).

U prevodu sam se oslonio na tekst Aristotelove "Fizike" u re-

dakciji W.D.Rossa27. Kriticki aparat koji je u tom kritickom izda-
nju dat omogucuje i pretresanje varijanti teksta u rukopisnoj tradi-
ciji, ali u vecini slucajeva razlike nisu takve da bi bitno menjale
znacenje; tamo gde je to posredi odluku sam donosio po kriteriju-
mu najboljeg smisla i uz konsultovanje grckih komentatora. Vecina
takvih mesta dodatno je prokomentarisana u napomenama; nisu
komentarisana ona kod kojih su razlike prvenstveno filološke (stil-
ske ili gramaticke), tako da i procena njihove opravdanosti podra-
zumeva i citaoca koji vlada grckim jezikom. Ipak kad su dodatne
napomene u pitanju tu i tamo pretpostavio sam i citaoca (to je mo-
žda neopravdano, a verovatno i neobicno cak i u izdanju ovakvog
tipa) koji ima barem elementarno znanje grckog.

Prisustvo grckih komentatora (Ternistije, Filopon, Simplikije)28

26 V.Hermann Bonitz, Index Aristotelicus, Aristotelis Opera t.V, Berlin
1961.

27 V.W.D.Ross, Aristotle . s Physics, Oxford 1979; Physica Aristotelis,
Oxford 1977.

28 Kadje "Fizika" u pitanju ovo su i jedini grcki komentari koji su do nas
došli. Temistijevi (živeo u IV veku n.e.) komentari su zapravo parafraza
Aristotelovog teksta, tako da za "Fiziku" preostaju, u smislu grcke filozof-

• ske egzegeze, komentari Simplikija i Filopona (Jovana Aleksandrijskog).
Ova dvojica su savremenici (VI vek n.e.) i "kolege" sa studija kod novo-
platonicara Amonija u Aleksandriji. Filopon tu i ostaje, kao ucitelj grama-
tike, a Simplikije prelazi u Atensku Akademiju (kod Damaskija), da bi se
posle njenog konacnog ukidanja 529 god. sa grupom filozofa platonicara
456

POGOVOR

možda traži neko dodatno objašnjenje. Pre to traži nacin na koji su
oni prisutni u ovom izdanju. Filopon i Simplikije (ali i Porfirije i
Aleksandari9 su prvenstveno filozofski sagovomici. Duhovni svet
komentatora je svakako svet akribije i školske filozofije, ali bilo bi

i pogrešno i nepravicno smatrati da se time njihov smisao
iscrpljuje. Ponajpre zbog njihovog pogleda iskosa na Aristotela, jer
njihovo polazište je nearistotelovsko (Filopon je platonisticki
obrazovan hrišcanin, a Simplikije baštinik suptilne spekulacije

atinskog platonizma). U ovako koncipiranom izdanju - tj. li gra-
nicama prostora kojim se raspolagalo - nije bilo dovoljno mesta da
se ude u diskusiju sa komentatorima koja bi bila adekvantna nji-
hovom znacaju; no cak i tamo gde oni nisu imenom prisutni (kao

što je to cesto u "dodatnim napomenama"), oni su prisutni kao ne-
imenovani adresati i sagovomici. To se odnosi prvenstveno na nji-

hove oštre i argumentovane kritike Aristotelovih pojedinih teorija;
nadam se da ce taj propust biti ispravljen u buducnosti ako interes
za Aristotelovu filozofiju opravda i objavljivanje jednog širog iz-
bora reprezentativnih komentara iz pera grckih egzegeta Aristotela.

povukao u Persiju gde mu se i gubi trag. Komentare za "Fiziku" pišu u
približno isto vreme; Simplikijevi su verovatno nešto kasniji jer on u nji-
ma u nekoliko navrata kritikuje Filoponove teorije (i iz komentara za "Fi-
ziku", ali i iz Filoponovog spisa protiv Prokla koji se može datirati upravo
na godinu ukidanja Akademije: De aeternitate mundi contra Proc1um). To
daje i približno vreme i mesto kompozicije Simplikijevih komentara. Ko-
mentari obojice su gotovo džinovskog obima, svaki više nego deset puta
obimniji od teksta "Fizike" (Filoponovi su bili još obimniji, ali nam je nji-
hova druga polovina, za Phys. V-VIlI, sacuvana samo u vecim i manjim
fragmentima). No, ako je za utehu, Sirnplikijevi komentari za Aristotelove
"Kategorije" su preko dvadeset puta obimniji od Aristotelovog teksta, a i
drugi njegovi komentari u tome mnogo ne zaostaju.
29 Sirnplikije nam omogucava, cesto kroz direktne i obimne citate ili
parafraze, uvid u tumacenja Aristotela citavog niza komentatora i/ili filo-
zofa koji su se sistematski bavili egzegezom Aristotelove "Fizike" a cija
su dela izgubljena (da navedemo samo, pored Porfirija i Aleksandra Afro-
dizijskog, i Jambliha te Sirijana, Damaskija, i td.), tako da njegov ko-
mentar prerasta u enciklopedijski prikaz istorije tumacenja i u kriticko tu-
macenje tumacenja.

Page 229

POGOVOR

Jer ništa kompetentnije i sa boljim uvidom u celinu problema Ari-
stotelove filozoftie nije posle njih napisano. Ako se igde može
"uciti" hermeneuticki pristup, onda je to Simplikijeva egzegeza
Aristotela. U svom momimentalnom komentaru Aristotelovih "Ka-

tegorija" Simplikije se poduhvata istorije tumacenja Aristotela koja
u tom trenutku obuhvata preko osam vekova peripateticke i pla-
tonisticke egzegeze, te daje teoriju egzegeze koja svedoci o nje-
govoj jasnoj svesti o principima tumacenja i, na osnovu njih, o re-
lativnim dometima pojedinih tumacenja. Jasno je da Simplikije ne
može "zameniti" Aristotela, ali istovremena lektira Aristotela i

Simplikija (i Filopona), kad je Aristotelova "Fizika" u pitanju,
predstavlja i izazov i intelektualni užitak.

Najzad, kako je to i obicaj, želeo bih da se zahvalim ljudima i
institucijama bez kojih ovo izdanje ne bi ugledalo svetlost dana;
štaviše bez kojih ne bi bio pokrenut ni taj zamajac izdavanja Aris-
totelovih dela. Nesrecna situacija naroda kome pripadamo cini mo-
ju zahvalnost još vecom, ali to njihovo uprkos svemu budi i nadu
da je ta nesreca prolazna i da nas sve ceka jedno bolje vreme kao
plod koji zri, ako ima ljudi koji vec sada to vreme žive kao vlastito.

Zahvaljujem se sledecim ljudima, svakom iz nekog drugog raz-
loga ali svakom jednako iskreno: filozofu i izdavacu Petru Živadi-
novicu ("Piadeia", Beograd), kolegama filozofima Petru Bojanicu
(Pariz) i dr.Aleksandru M.Petrovicu (Novi Sad), filozofu i dragom

prijatelju Stevi Šumonji (na razumevanju i na podršci od samog
pocetka), pesniku dr.phil.sc.Milanu Mladenovicu (Beograd, Seul,
Moskva, London ...). Zatim, zahvaljujem svojim najdražim, a po-
sebno onoj koj a je moj pravi sagovornik i saradnik, supruzi Vesni,
filozofu i pesniku. Njima i posvecujem ovaj svoj trud.

Takode, zahvaljujem se Gradskom sekretarijatu za kulturu Beo-
grada koji ucestvuje u finansiranju ovog izdanja, Institutu za filo-
zofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Univerzitetskoj biblioteci,
te Biblioteci grupe za filozofiju.

Slobodan U.Blagojevic
Beograd,2006

458

SADRŽAJ

Fizika I. .
I, dodatne napomene .
Fizika II. .
Il, d.n .
Fizika III .. , .
III, d.n .
Fizika IV .
IV, d.n .
Fizika V .
V,d.n , , ..
Fizika VI. .
VI,d.n .
Fizika VII. .
VII,d.n .
Fizika VIlI .
VIII,d.n .

Srpsko-grcki recnik .
Index rerum .

Tematski sadržaj "Fizike" .

Objašnjenje skracenica .
Pogovor .

5
39
45
78
89

116
127

177

193
220
233
266
277

298
303
348

357
366
407
417
421

Similer Documents