Download 11572248-Sreten-Petrovic-Antropologija-Srpskih-Rituala.pdf PDF

Title11572248-Sreten-Petrovic-Antropologija-Srpskih-Rituala.pdf
File Size2.5 MB
Total Pages113
Document Text Contents
Page 1

СРЕТЕН ПЕТРОВИЬ

С Р П С К А М И Т О Л О Г И Ј А

АНТРОПОЛОГИЈА СРПСКИХ РИТУАЛА

III КЊИГА

Page 2

Др СРЕТЕН ПЕТРОВИЋ
СРПСКА МИТОЛОГИЈА
У ПЕТ КЊИГА

ТРЕЋА КЊИГА
АНТРОПОЛОГИЈА СРПСКИХ РИТУАЛА

Прво издање, 2000. године

Издавач
ПРОСВЕТА - НИШ

За издавача
БОЖИДАР МАРКОВИЋ
директор

Редакција
Др ВЕСЕЛИИ ИЛИЋ
ДОБРИВ ОЈЕ ЈЕВТИЋ
ТИХОМИР НЕШИЋ

Уредник
Др ВЕСЕЛИИ ИЛИЋ

Рецензенты целокупног издања
Академик ДРАГОСЛАВ АНТОНИЈЕВИЋ
Др НИКОЛА ПАНТЕЛИЋ
Др ЛУКА ПРОШИЋ

Компјутерски прелом
БРАНИСЛАВ МИЈАТОВИЋ
ЛАУРА ВАРНА

Корице
ДРАГАН МОМЧИЛОВИЋ

Мане у књизи 1 и 2 израдио Сретен Петровић
Већину фотографија у l, 3, 4. и 5. књизи
снимио Раде Милисављевић; део фотографија
снимили су: Миленко Милијић, Златко Манић и Сретен Петровић

Штампа
ПРОСВЕТА - НИШ

Тираж
500 примерака
ISBN 86-7455^33^

Публикование овога издања финансијски je помогло
Савезно министарство за развој, науку и животну средину

Садржај

МИТ, КУЛТ, РИТУАЛ И ПРАЗНОВЕРЈЕ 5
1. Првобитно јединство митологије и културе 5
2. Анатомија ритуала. Ритуал, култ и мит 8
3. Онтологија Светог и историјски ликови појављивања 14
4. Измишљена дилема: празноверје или религија 23
5. Вера у складу са Природой 25
6. Културни систем и динамика културе 27
7. Ритуал као форма комуникације. Религија и ритуал 35
8. Регулативна функција ритуала 41
9. Дијалектика ритуала 43

10. Ритуализам и антриритуализам 47
11. Теорије магије и религије 54
12. Магија конституише ред 58
13. Нечисто и Свето у ритуалима прелаза 64
14. Ритуал као форма духовне супстанције 67

МИТ О ПРОЛЕЋНОЈ РЕГЕНЕРАЦИЈИ 81
УВОД 81

1. Жртва симболизује мушки принцип. Мушкарац -извршилац
жртвеног ритуала 82

2. Символично одређење узраста жртвеног бића 91
3. Време извођења жртвеног ритуала 93
4. Жртва припада свету 'нечистог'. Еротска забрана и слобода

у време жртвене кризе 97
5. Жртва, крв, квашење актера у ритуалу 110
6. Лустративна и симболичка функција појединих делова жртве 117
7. Жртвени хлебови се ломе - не секу се 127
8. Хтонски мир за време ритуалног једења жртвеног хлеба 130
9. Магијско-митолошко значење пробушене рупе и круга 133

10. За време извођења ритуала из куће се не позајмљује 136
11. Извршилац ритуалне радње je окренут истоку 136
12. Пророчки карактер жртве 137

ХЕРМЕНЕУТИКА СРПСКИХ РИТУАЛА 141

МАГИЈСКО-МИТОЛОШКИ СМИСАО СЛАВСКОГ
ОБРЕДНОГ ХЛЕБА "БАБА" 150
УВОД 150

1. Порекло "крсног имена" 151
2. Опис "славе" и хлеба баба у источној Србији 158
3. "Крсно име" код Срба и других етничких трупа 162
4. Баба и Божја бради 166
5. Митолошко-магијски смисао "бабе" 176
6. О божанству "Баба" 178

Page 56

АНТРОПОЛОГИЈА СРПСКИХ РИТУАЛА

оном смислу који смо приметили и код других ритуала из антрополошког
циклуса, пре свега у свадбеном ритуалу. Забележено je да младожења и
невеста треба да прођу испод ногу невестине мајке, што има, свакако, за-
штитни карактер. "Младенци he се f...] пре изласка из куће провући испод
десне мајчине ноге или he се мајка попети на столице а они проћи испод
ње. Иако многи у овоме виде најсигурнију заштиту, јер су гениталије по-
себно добар апотропејон у том гесту може се назрети и чин иницијације -
поновно рађање" (Рељић, 1989: 106). Овај je обичај познат и у Бољевцу и
у Тимочкој Крајини. "Око Тимока, да млада и младожења 'не би уватили
од очи' (да не би били уречени), треба да се, пре венчања, на пример,
провуку испод подигнуте ноге м-атерине" (Ђорђевић, Т. I, 1984: 284). И у
Бољевцу се младожења провлачи "испод десне ноге своје матере". Шне-
вајс ову праксу тумачи тако да je смисао овога обреда "одбрана, jep се
vw/να и phallus још од античког доба сматрали као добра апотропеја"
(Шневајс, 1927: 22; и Seligmann, 1922: 290). То што je некрштено дете пос-
тавлено на праг, има још један, додатни значај, да буде истовремено заш-
тићено и од стране умрлих предака, чије je станиште испод прага.

5. Жршва, крв, квашење акшера у ришуалу

Сшав. Домаћина - пошто je дошао из шуме и донео бадњак, тога јутра у
дворишту, а каткада и увече приликом уношења бадњака у кућу - "прска-
ЈУ" водом, односно пшеницом; када се јагње закол>е крвљу која се ухвати,
бивају мазана по лицу мушка деца ради здравља; код рођења, али и прили-
ком стрижења дете се попрека водом, а ударац маказама по глави - што
чини кум када je остригао дете, јесте прежитак двеју древних ритуалних
радњи: будући да je некрштено дете "нечисто", те подложно утицајима
злих демона, то се у овоме ритуалу прелаза "гвожђем" - маказама настоји
да се ови демони одагнају, односно уколико дете због хладне воде којом га
најпре попрскају умре, за њим се не жали много - што у митолошком кљу-
чу треба да значи жртвовање првенца.

Дескрииција

Сешва. "За орача тог јутра кољу петла, кокош или пиле. Многи кољу на дрвнику
у дворишту, а у Пустој Реци [...] кољу петла на стожеру и крв од њега мора
да кане на припремљено семе; у Црквици [...] домаћин пред полазак зако-
ли кокош на јарму" (Лес. М, 540). У Лужници када "се окади жито с тамја-
ном и онда на истом месту закол>е петао. Неки узму оног петла те наднесу
над оно жито, да капне некоја кап крви у жито, а неки узму само главу, па
из ње нацеде мало крви у жито". Овим чином je поменуто семе постало
"молитвено"; "у старо време, па и сада још у неким кућама и према прили-
кама, кољу пиле или петла кад изваде^семе и накашьу крви у оно семе", а
негде и сама глава тако, над Семеном заклана петла, закона се у њиву, са
првим Семеном (Луж, 258-259). У Сврллпу, у селу "Гушевцу се, за ову свр-

11П

МИТ О ПРОЛЕЋНОЈ РЕГЕНЕРАЦИЈИ

ху, закол>е пиле, па се кроз главу тако закланог пилета пропусти семе у
врећу, а 'перушине петла', којег кољу за Св. Мрату, бале у прву бразду"
(Сврљ, 163).

Слика бр. 9. Мушкарац, домаћин коље петла

Бадњак. Када се увече бапњак уноси у кућу "за то време домаћица засииа бадњак
житом, орасима и новцем са тежњом да 'кошеви преливају са житом, а ку-
ha са новцем"' (А Пом, 168). Деца и домаћин - који je ставио бадњак на ва-
тру "скупа почну обилазити око опьишта [...]. Док се тако обилази, домаћи-
ца пшеницом из рукавице, из десне мушке чарайе... носила бадњак, домаћи-
на и децу" (Лес. М, 342). "На Бадњи- дан, домаћин устаје рано и [...] одлази
да донесе брава, кога he клати за Божић. За Божић сел>аци увек кољу свињ-
че, које се зове божитњак [...]. Крв се замеси у тесто и пред вече се њиме
нахрани живина, да буде здрава. Јабучица се баца обично у ватру" (Хам, 69).
"Крв од божићара захвате и умесе са брашном кравајчић па га испеку 'у ни-
једно време'. Taj хлепчић чувају те дају на случај да свиње почну липсава-
ти" (Лес. М, 340). У Сврљигу, у неким крајевима шоплука, "домаћина и бад-
њак полију водом" (Сврљ, 208). "Кад домаћин закоље прасе, крв ухвати у
један суд, па je помеша са трицама и истог дана, пред вече, накрми њоме
стоку [...]. Јабучицу од прасета обично баце у ватру да изгори" (Бољ, 79).

Page 57

АНТРОПОЛОГША СРПСКИХ РИТУАЛА

Ђурђевдан. "Принесе се тепсија за крв, и онај који ће да коље јагње прекрсти се
два-три пута молећи се Богу и помињући Св. Џурџу и закоље јагње. Крв
падне у тепсију, а деца и младеж долазе и пипају прстима у крв и мажу се по
образима и челу, да би била здрава" (Луж, 137). У Хомољу после завршетка
вијења венаца, пева се и игра коло. "Кад сврше играње, настане шала, смех,
задиркивање [...]. Момци још гледају, да изненада ухвате коју девојку преко
среде и да je баце у воду. Обично сваки момак хвата само своју девојку. [...]
Бацање девојака у воду чини се из два разлога: прво, да на вименима стоке
потече млеко као вода низ реку; друго, да те године пада киша, те да буде
родна". "На Ђурђев-дан рано ујутру људи, жене и деца се куиају у реци, да
би били здрави. Деца се куиају гола, a људи и жене у новим и чистим прте-
ним кошуљама". Крај тора где су овце "Чобанин узме једну вунену торби-
цу, што je за ноћ опредена, за другу ноћ изаткана, а за трећу сашивена [...].
Прекрстивши се три пут, он je напуни измешаним Семеном од пшенице,
овса, ражи и јечма, па [...] обилази око обора до три пут и иросииа оно семе
десном руком и унапред" (Хом, 54 и д.). Шта раде девојке када дођу кућа-
ма са реке где су виле венце? "Чим која девојка дође кући, стане. Из куће
изиђе домаћица, или која друга жена, с пуним котлом воде, те je uocuua го-
ворећи: 'Цурило млеко с вимена као вода с тебе'!". "На Ђурђев-дан пре
сл'нца (!) устану, па траву туре у корито и бањају се" (Заил, 277-278).

Слика бр. 10. Ухваћеном крви од ђурђевданског јагњета мажу се по лицу
мушка деца ради здравља

117.

МИТ О ПРОЛЕЋНОЈ РЕГЕНЕРАЦИЈИ

У Хомољу, девојка која je била у венцима, попрекала водом у кући, пошто
се пресвуче крене ка појати, а успут са два ведра захвати воду. Идући чо-
бану она носи венац за ведро. Чобан je пред вече искупио овце. "Седне на
пањ или камен [...] скине капу и засуче рукаве. Једну врдицу с венцем мет-
не међу ноге. У н>у спусти један ђурђевски колачић и домаћинов венчани
прстен, а под њу метне оно jaje што je преноћило у мравињаку, а које je
јутрос, рано, донео из шуме онај, који га je и закопао. Девојка му принесе
судић с водом и китом босшька, он се прекрсти и босшьком Шри иуш ирсне
воде на ведрицу, у коју he мусти, обрне се девојци, те и њу ирсне шри иуш,
а затим и она њега исшом кишицом. Ово се ирскање продужује и за време
муже, за сваком трећом, петом, седмом или деветом овцом, и то наизмени-
це"; "од оне крви, што при ровашењу поцури из уха или којега другога де-
ла на телу, где je ровашење извршено, мешне сваком јагњешу и јарешу у
усша по мало, да би било здраво" (Хом, 56-57).
"На неким местима иду на Ђурђев-дан рано, док још сунце није изгрејало,
те се куиају у реци". Куиају се момци, девојке, људи, жене и деца" (Бол,,
61). "У Доњем Трњану дигну се жене још у зору (чинило се то до 1936. го-
дине) и оду на реку. Тамо се свуку голе па трипут седну у воду и трипут из-
говарају: 'Млеко ко река, сирење ко брег, сирутка ко долина"'; "Одрасле
девојчице и девојке за удају тога јутра се куиају по рекама и потоцима"
(Лес. М, 383). У Сврљигу "на реци или извору [...] девојке и момци се гурају
у води, ирскају се, а свака од жена, девојака, како који венац извије, замах-
не њиме кроз воду у правду Истока, Сунца, те иоирска све остале око се-
бе"; '"кимне се у крс' кам Сунце"'. У неким селима "приликом вијења вена-
ца неку девојку обавезно гурну у воду како би била 'кишна година"' (Сврљ,
263 и д.). И у Шапцу "на Ђурђевдан рано, пре сунца, редовно се омладина
куш у рекама" (Живош, 122).

Шишање. "Чим се дете роди, треба га одмах, пошто мало постоји на месту, йоирска-
ши хладном водом, те да буде здраво" (Луж, 175). Када je кум исекао детету
косу на одговарајући број места "и спустио косицу у детињу капу, узме ону ки-
ту босшька, иолије je вином, и иокройи дете по глави. Вином се полива ради
здравља, а белим за срећу" (ВА, Сер, 51).

Ексиликацща. Једно од могућних објашњења блиског додира: мака-
за и дешиње главе јесте то да су маказе супституција ножа, и да ритуал
"стрижења" симболизује замену за некада одистинско жртвовање детета.
Негде се детету буше уши, чија je паралела у "ровашењу" јагањаца. Од
онога што je у ђурђевданском ритуалу у двема формама разливено:
"стварно клање" ђурђевског јагњета и "ровашење" осталих јагањаца, у
ритуалу "стрижења" сачуван je једна, и то друга компонента. Најзад, код
освећења "семена", крв закланог пилета, кокоши или петла, мора пасти у
врећу; девојке се на Ђурђевдан прскају у води.

Шта у основи значи ритуал приношења жртве у облику јагњета на
Ђурђевдан? Свакако, почетак новог космичког стања - Нове године. Не-
када се "Нова година [...] рачунала од марта" - када падају и докладе (Ве-
лецкаја, 1996:159). Ново раздобље, као крај хтонског или лунарног, и по-
четак соларног, падало je у пролеће. У народној књижевности има више

ИЗ

Page 112

АНТРОПОЛОГИЈА СРПСКИХ РИТУАЛА

161, негде се "баба" зове љубеник,
161, љубовник, 161, љубен, 161; у
западним српским крајевима дома-
Нин меси чесницу, 175, чесница ути-
че на род, животиње, људе, поља,
175, домаћин je ломи са мушким
члановима, 176, чесница се додиру-
je у рукавицама, 176; жена искљу-
чена из ритуала мешења, 175-176;
структура вишедневног обреда сла-
ве има паралелу у бадњиданским
обичајима, 195; трећи дан славе je
посвећен умрлим прецима, 195, па-
ралела - испраћај старе године, стра-
шила, 150; шеорије славе: 1)
празник из старе вере, 152, култа
предака, 150-151, 157, митског прет-
ка, 153-154, националног бога, 154,
хтонске одлике, 152, ломи се колач,
152, кољиво, 152-153, напијање у
славу, 152-153, богу светитељу, 153;
слава je жртва имању, огњишту,
прецима, 152-154, 163, божанству
имања, 155, у слави je култ трачког
хероса, 153, 156-157, помен je све-
цима, 153, посвећена прехришћан-
ском дрвеном крсту, 154, повечерје
има хтонски карактер, 164-165; 2)
хришћанског порекла, 152, 165, цр-
квена слава, 153, посвећена живи-
ма, 152, 165-166, креном имену, све-
титељу, 165; 3) христијанизована
форма латинског домаћег култа ла-
ра, 152-154, 157-158; 4) слава je по-
свећена култу плодности, 150, носи
соларни карактер, 155, посвећена
богу даваоцу, Дајбогу, 155, култу
сунца, 155, слава се наслеђује, као и
имање, 155, жена наследница, слави
славу имања, 155; 5) обичај укрш-
тања више ритуала, 150; заветова-
н>а божанству и хришћанског култа
светаца,153

Слава код Влаха, 94, слава почиње пове-
черјем, 162-163, има хтонски карак-
тер, 163-165, крсно име, 162, други
дан славе je за живе, 164, трећи дан
за мртве, 162-164; трећи дан се зове
"старци", задушнице, 195, долазе
само жене, 164-165; главни хлеб je
кап, главица, 162, 182, на славу до-
лазе мушкарци, 162; девојке искљу-
чене из ритуала, 163, док једу зајед-

но колач ћуте, 163, девојке гатају о
судбини, 163, на слави цео дан гори
свећа, као да je мртвац у кући, 164,
ујутру се иде на гроблье, 164

Словаци, 179
Словени, 67, 79, 96, 114, 126-127, 140, 169,

180-181, 184, 186, баштиници индо-
европске културе, 64, Источни, 173,
186, Западни, 16, 51, 169, 178, 183-
184, 194, Јужни, 16, 51, 169, 185, на
острву Рујану, 16, пагански, 191

Словенци, 16,140, 185, 192
Смрт, 65, женског рода, 156, страх, 25
Соларно,28,100, 142,157, 179, 184, 190-191
Срби, 16, 34, 36, 63-64, 71, 140, 152, 154,

156-157, 162-163, 168-169, 173, 175,
178, 180-188, 192-195, 198, иако не
познају мит, привржени традицији,
своју веру демонстрирају кроз ри-
тус, 36, 69, ритуал je доминантна
духовна форма, 37, 67, као народ
ритуала, ритуал и ритуализам ду-
ховна потреба, 49-51, 56, 68-69, 72;
између Чулног и Духовног бирају
чулни, ритуални, спољашњи аспект
вере, 51; као ритуалисти, 16, са ла-
коћом прихватају нови систем вере,
без дубље осмишљености, 53, 70;
свему дају форму драматизације,
спектакла, форму ритуала, 67-68,
ритуале из антрополошког циклуса
доводе до највиших форми ритуа-
лизације, 51, преусмерили хриш-
ћанство ка праотачким коренима
вере, 48; у вери су партикуларис-
тичко-политеистички усмерени, по-
казују индивидуални радикализам,
50; код Срба je ишчезло знање ор-
тодоксне вере, 57, 69, нестало je и
митолошко, полидоксично искус-
тво, 57; у стари ритуал успешно уг-
рађују садржаје нове вере, 69, кроз
ритус долазе до Светог, 69-70, 78,
несклоност мистичком, апстрак-
тно-духовном предавању Светом,
69, 78; доминира став о ритуално
онтолошкој супстанцији вере, 69-70,
72; више концепата религије може
се уденути у стари облик ритуала,
70, ритуал je надтеоријска инстанца
религије, 70; спољашња духовна
еластичност за пријем страних ре-
лигиозних форми, 20, 78, поседује

222

ПРЕДМЕТОМ РЕГИСТАР

ритуалну духовну машину, 78; лако
преобраћени у хришћанство, 70,
пријем хришћанства био формалан
и спољашан, уз очување старе ри-
туалне матрице, 70; стари празници
(Бадњи дан, Ђурђевдан, Покладе,
Ивањдан, Петровдан) остали у вре-
мену и простору непромењени, про-
мењенииме и садржај, 70; два обли-
ка савремене културе; традиционал-
на, народна на селу, 79-80, и масов-
на, индустријјска, у граду, 79; добро
очували анимашизам - веру у живи
леш, 51; обожавају храст, бадњак,
26; испраћај у војску, 37, 51, προ-
слава рођења, 37, 51, стрижбе, 37,
свадба, 37, 51, погребни обичаји, 37

Срп, 76, 104, средство заштите од демона,
169, сечење богу браде je заштита,
183

Српкиње, 62
Српски, градитељство, 22, домаћин, 19, 53,

духовност, 51, 78, уметност, 22, сли-
карство, 22, религија, 15, религиоз-
ност,19, старији културни супстрат,
64,конзервативностпрема страном,
20, 78, традицијска култура, 57, 79,
обредна традиција, 47, 57; значај с.
ритуала са опште антрополошког
становишта, 80; обреди, ришуали,
62, 64, у животном и годишњем ци-
клусу, 57, прослављање славе, заве-
тине, 57, роћење детета, 62, 66,

Српски ритуали, прелаза, 181, 196, херме-
неутика, 81-149; четири ритуала ко-
респондирају на нивоу унутрашње
структуре, (иницијанши: неошиша-
но дете, одсечени бадњак, семе, пр-
во јагње), 141-142; узраст жртве,
иницијанта: самосталност у односу
на "мајку", 93; у фазы сеиарације,
одстрањенигвозденипредмети, 104,
143, двосмисленост улоге: ножа, се-
кире и маказе, 129; за време прела-
за влада мир, 132, 143, иницијанши
одвојени од "мајки", хтонског, 145-
146, нечисти су, 104, 106, 110, најо-

/
паснија фаза за њих, 87-90, 95-96,

нису више са мајком, али још нису
прикључени, заштита: мушка ко-
шуља, 88, капа, 89; апотропејска
средства: жар, огањ, светлост, 104;
маргине су опасне, подложне злим

утицајима: крв, млеко, мокраћа, из-
мет, сузе, нокти, коса, кожа, зној,
106-107; у фаза ирикључења прису-
тни гвоздени предмети маказе,
нож, рало, прстен, бакрач, 90, 104,
143, дозвољени бука, плач, песма,
игра, пуцање из пушке, 132, 143,
иницијанти се "крштењем" прикљу-
чују домену соларне, социјализова-
не егзистенције, 96-97, 142; време
извођења р. сетве, клања јагњета,
сечење бадњака, стрижба непоред-
но пре Сунца или док дан иде нап-
ред 144, 93-95; иницинати трпе фи-
зичко лишавање дела тела, 146;
гвожђем: бадњак се пре стављања
на ватру буши сврдлом, 135, јагње
коље ножем, 135, дете се остриже и
удари маказама да заплаче, 135, се-
ме се пропусти кроз прстен, 135, до-
маћица када меси има прстен, 135,
жртвовани елементи: коса, ивер,
гранчица,роваши, кости, слама,вра-
hajy се хтонском, мајци, култу пре-
дака, 142; сшашус посредника у ри-
шуалу ирикључења "чистота": гла-
вну улогу има мушкарац, домаћин,
кум, 86; лишавање сексуалних од-
носа,104,108-109, у обреду су са ру-
кавицама, капом, обућом, 104, на
путу се не осврћу, 132-133; ритуа-
лом доминира култ вегетације и ре-
генерације, 97,144

Стабло живота, 149
Ствар по себи, 14
Страхиња, Бановић, 116
Страшило, смрти, 192, Баба, 191, Јарило,

191, Кострома, 191, Кукла, 191-192,
ритуали испраћаја, 191-192

Стрижба, шишање, симболички: биће из
једне фазе егзистенције, смрти ус-
крсава у други лик, 127; ритуал, 27,
34, 37, 81-149, 197; супституција
жртвовања првенца, 27; стриже се
мушко дете, док дан иде напред, 82,
87, 90, 94-95; у новијој варијанти:
кад je донесено из цркве са крште-
н>а, 85, према старој: на крају друге
године, када га je мајка одбила да
доји, 93; до стрижбе му се не сече
коса, 86; религијски je нечисто, није
ступило у очев култ, 97, 103; кум,
74, заштитник породичне традици-

223

Page 113

АНТРОПОЛОГША СРПСКИХ РИТУАЛА

je, 129, доноси капу, 122, кум се вео-
ма поштује, 86, његова клетва je
најтежа, 86; на стрижењу дете се
увије белом очевом, мушком, ко-
шуљом, 85, 191, предају куму дете
на десну руку, 86; одсече му косу,
стави у капу, или у белу мараму, 86;
лупи дете маказама да заплаче, бб,
97, 110, 113, 129, 134, покропи га
светом водом, вином, 110, 113, чиме
га нечистог, 97, уводи у породични
култ, 85; на стрижењу кум изговара
име детету, 66, ломи погачу преко
своје главе, 128-129; у стару детињу
капу стави косу, а ошишаном дете-
ту нову капу, 103-104; коју капу, 89,
117, носи до недеље, 123; улога ко-
шуље, 85-87; дете се шиша на три,
четири или пет места, 123, посече-
ну косу, 86, 117, 126, кум прогута,

• 63-64, 117, 126, или пошто je "не-
чиста", брижно се чува, од демона,
101, 124-125, даје се мајци, 123-126,
142, подигне високо, окачи о родно
дрво, шљиву, 101, 123, 125-126; у
Немачкој, се стави под камен, 125;
кум пере руке, 101, 103, 123, мајка
попије "нечисту" воду у којој je
кум, након шишања, опрао руке,
64, 101, 124-125, проспе се на родно
дрво, да не дође у посед демона,
101, 124, сипају помало у воду када
се купа дете, 124; стрижба и кр-
штење се избегавају у време поста,
на слави, 94-95, врши се на празник,
у недељу, кад je светац, 137; када се
стрижу истовремено два детета,
прво пострижу петла или мачку,
122; када се дете шиша ништа се не
даје из куће, 136; чином стрижења
и добијањем имена, дете се интери-
оризује, постаје део заједнице, 96;
за време стрижења мушкарци су са
капом на глави, 103-104; детету до
две године не ваља сећи нокте, 103;
улога ујака и мајке у ритуалу, 86,
125; ошишано дете je рањиво, 125,
код Инка дете се шиша и добија
име када напуни две године и пре-
стану га дојити, 125

Структурализам, онтолошки приступ, на-
чин мишљења, 30, 46,141

Субјект, 59-60

Суђаје, способност пророковања, 182
Сунце, 64, 72, 91, 132, 134, 140, 149, младо,

96, млади Бог, 96, Сунчев бог, 140,
култ, 155

Табу, прекршај, 39, везан за трудницу, 58,
60-61, породиљу и новорођенче, 62-
63; латентни смисао, 61, сексуална
забрана, 40, 98, 104, 108-109; забра-
на једења меса тотемске животи-
ње, 126, славског хлеба "баба", 151,
156, 161-165, 167, 169, 174-178, 180-
181, освртања у ритуалу прелаза,
132-133, изговарања имена миш,
лисица, 179-180, отварања уста док
се носи богу брада, 168-169,171-172,
174, 178, 180-181; статус свшъског
меса код Срба, 126

Таоисти, верују да je обућа супститут те-
ла бесмртника, 107

Телевизор, 40
Теолог, 14-15, интелектуално разјашњава

смисао вере, 16, не верује безуслов-
но, 16, посредан однос према вери,
16, верује да je откривена религија
виши тип религиозности, 23; теоло-
гија, популарна, 23

Теолошки, језик, 13, мисао, 56, основ, 13
Тодорова субота, коььска потковица као

апотропејон, 63-64
Тодорци, долазе последњег дана, на рас-

турници,188
Траве, 68, 85-86, 110, 117, 120, 125-127,

симболички значај у ритуалу, 127
Традиционална, вредност, 44, значај т.

културе за савремени опстанак и
очување идентитета, 77, народна
култура, 23, обрасци културе, 78,
словенски поглед на свет, 20, толе-
рантан према вероисповести, 20

Транссупстанцијализација, 55
Трансцендентална, свеет, 5, стваралачка

машина за производњу мита, риту-
ала, 5, 69, 79, оквир, подлога вере,
69,79,преосмишљавање примљеног
страног садржаја религије, 20, 69

Трачани, 153,156-157
Трачка, култура, 79, утицај на балканске

културе, 79, култ, 152, 157, 162, хе-
рос, 153,157

Три, 59, 99, 112-113, 117-119, 122-123, 127,
131,135

Триглав, 140, бог сунца и плодности, 140

224

ПРЕДМЕТНИ РЕГИСТАР

Троглави Алија, 116
Тројан, легенда, 114, св. Ђорђе заменио

Т., 114
Трудница, 60, 64, поштовање забрана, 58,

60, забрана контакта се болесници-
ма, 65, житним пољима, јер je фе-
тус прождрљив, 65

Ујак, у чину стрижења, 86
Уметност, 7, 9, 60, орган и круна филозо-

фије, 60
Умрли, преци, 109
Ускрс, 24, 140, 183-184
Утопљеници, 58

Фанатици нове вере, 49, секте, 49, парти-
је, 49, наступају привидно против
сваког ритуала, 49

Феномени, природни, 6
Феноменолог, 18, феноменолошки, прис-

туп религији, 15, 18
Филозоф, 60, религије, 17-18
Филозофија, 16, 52, 59, 67, 70, религије, 8,

томистичка, 6, историјско-фило-
зофски појмови, 14; филозофски:
аксиологија, 59, митолошка подло-
га, 17, систем, 59-60, став, 60, однос
према божанском, Светом, 17, фун-
даменталан однос према свету

Фолклор, 9, извор митологије, 5, битан за
проучавање духовности народа, 79,
јужнословенски, 147

Фрижидер, 40

Хаос, 60-62
Хеката, богиња Месеца, ноћи, 192
Хелен (в. ГрЦи)
Хера, 109
Херменеутичка, анализа ритуала, 5, кул-

туре, 31, српских ритуала, 141-149
Хефест, 109
Хијерофанија, Светог, 18-19, конкретна,

проста, у формама природе, дрво,
камен, 18-19, сложена у визији но-
вог божанства, 18, старији и млађи
слојеви Светог, 18

Хл,еб, нафора, 55, обредни, 76
Хостија, 55, 197
Храм, 67
Храна, забрана да се једе крадомице, 60
Храст, дрво света код Срба, 26, 59, 62
Хрвати, 16, 158
Христ, 10, 15, 21, 24-25, 55, 72, 133, 157,

197; христијанизација, 11, 132, 158,

164-165; христолог, 51; христолош-
ки, мистерија, 22, страдања, 71

Хришћанство, 16-17, 20-22, 25, 72,114, зва-
нично, 55, космичко, 22, паганско,
23; православно, 20, 57, 151, преос-
мислило древне религије, 13, 71-72;
космичко χ. занемарује историјске
елемената х., 22, преобраћање јуж-
но-словенског света, 70

Хришћанско, богослужење, 196, вера, ко-
ју не заступа већина, 24, 51, 71, дог-
матика, 10, 24, светитељ, 154, сце-
нарио, 13, ортодоксист, 21, 52; у х.
ритуалу појединац се уздиже до над-
индивидуалног Духа, 197, чиста и
спиритуална религија, 51, црква, 71,
прехришћански, 152

Хтонско, 28, 33, 63-64, 76, 87, 91, 94, 96, 98,
100, 105, 114, 115, 125, 129, 142-144,
149, 152, 163-165, 173-174, 179, 182,
184, 190-193, 195

Хуцули, 168

Церемоније, пубертета, 31
Цивилизација, 5, 46, индустријска, 77, по-

јам, 34; цивилизацијски, 6
Цигани, 62
Црна, боја, 138, знак жалости, 138, јагње,

138
Црногорци, 182
Црква, 15, западна, 50, хришћанска, 25, 52,

71, приписује ритуалу властити код,
49, православна, догматика, 152

Чеси, 140, 179-180, 185, 192
Чисто (в. Нечисто)
Човек, дух ч. трансцендира према Све-

том, 5, Апсолутном, Свеобухват-
ном, 14, homo rcligiosus, 36, бити чо-
век, значи бити религиозан, 36, па-
гански, 71, примитиван, 60, 77, ри-
туална животиња, 36, ране културе,
53, хришћански, 71

Чулност, 60
Чума, женског рода, 156

Шиљак, врх, оштрица, окренути горе, 74-
75, штити од злих демона, 107

Шлезијци, 192
Шљива, 96, 101, 117, 119-120, 123-126, у ри-

туалу, симбол чистоће, бесмртнос-
ти, 126, човеков двојник, 127

Шопски, варијетет, 32

Similer Documents